Srebro kao hemijski element

Srebro (lat. Argentum) hemijski je element sa simbolom Ag i atomskim brojem 47. Srebro je jedan od plemenitih metala, u prirodi se javlja u elementarnom stanju kao i u svojim jedinjenjima. Srebro je najbolji provodnik toplote i elektriciteta od svih elemenata.

Srebro je mekano, rastegljivo i lako obradivo, što omogućava njegovo jednostavno oblikovanje i izvlačenje u tanke žice ili folije. Svetlucavo bele je boje i zato se još u dalekoj prošlosti koristilo za pravljenje nakita.

Usled specifičnih fizičkih i hemijskih osobina njegove legure i njegova jedinjenja nalaze brojne primene u industriji i elektrotehnici. Usled dužeg stajanja na vazduhu srebro oksidiše pa se prevlači tankim crnim slojem.

Zahvaljujući svojim osobinama ima široku primenu: od proizvodnje nakita, industrije, medicine, fotografije, pa sve do izrade pribora za jelo.

Pronalaženje srebra:

Srebro se nalazi u mnogim zemljama sveta i trenutno se kopa širom sveta. Najveće naslage srebra nalaze se u Meksiku. Ostale zemlje proizvođači srebra su: SAD, Peru, Čile, Rusija, Australija, Kanada… Poznato je da postoji više od 58 zemalja širom sveta u kojima je pronađeno srebro.

Sa oko 30% ukupne svetske proizvodnje 2009. godine Peru je bio najveći proizvođač srebra. Po zvaničnim podacima, Peru je 2009. godine proizveo 5,7 miliona unci srebra, što predstavlja porast od 1,4% u odnosu na prethodnu godinu. U 2011. godini Najveći proizvođač srebra na svetu bio je Meksiko sa oko 4.500 tona srebra. Kina takođe predstavlja velikog proizvođača srebra u svetu, ona je u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu.povećala proizvodnju za 3,57%.

Zanimljivosti o srebru:

• Na četrnaest svetskih jezika izrazi za ,,srebro” i ,,novac” zvuče isto. Na primer, u francuskom jeziku postoji reč “argent”, koja istovremeno označava i ovaj metal i novac.
• U doba antičke Grčke i Rima, srebro je korišćeno za sprečavanje infekcija. U srednjem veku upotrebljavalo se za dezinfekciju vode i hrane koja je čuvana u skladištima duži vremenski period. Srebro je stavljano i u vino, mleko i vodu i tako su oni čuvani od kvarenja.
• U drevnoj Kini se smatralo da je dete zaštićeno od zla ukoliko oko vrata nosi srebrnu ogrlicu. U doba Hipokrata je važila izreka „rođen sa srebrnom kašikom u ustima“ za decu koja su se rađala i bila pri tom dobrog zdravlja.
• Srebro bolje reflektuje svetlost od svih ostalih elemenata, uključujući zlato. Zato se koristi i kod ogledala, mikroskopa, teleskopa i solarnih ćelija.
• Srebro caruje među elementima po još jednom osnovu – najbolji je provodnik toplote.
• Takođe, ostali su tragovi o jednom neobičnom običaju mornara, koji su u burad sa vodom za piće stavljali kovanice od srebra, kako bi pili čistu i dezinfikovanu vodu.
• U starom Egiptu i srednjevekovnoj Evropi srebro je bilo cenjenije od zlata.
• Procenjuje se da na svetu ima 17 puta više srebra nego zlata.
• Srebrni acetat koristi se za pravljenje sprejeva i žvakaćih guma za odvikavanje od pušenja.
• Srebro se koristi i kao dodatak prehrambenim namirnicama i označava E-brojem 174. Uglavnom se koristi kao preliv na slatkišima poput pralina i likera.

Najveći deo srebra se dobija iz ruda srebra, koje se često javljaju zajedno sa rudama olova, bakra i cinka, kao sulfidi i oksidi. Značajna nalazišta samorodnog srebra su: Erzgebirg (Erzgebirge) u Nemačkoj, Tirol u Austriji, Kongsberg u Norveškoj (gde su pronađeni i veći kristali srebra), Sankt Andreasberg  u Nemačkoj, Batopilas u Meksiku i druga mesta.

Širom sveta u našim domovima se kriju milioni, ako ne i milijarde, nekorišćenih elektronskih uređaja – starih mobilnih telefona, zapostavljenih konzola za igru, stereo uređaja, zastarele kompjuterske opreme i pokvarenih štampača… Svaki od njih sadrži bakar, srebro pa čak i zlato, uz širok dijapazon drugih vrednih retkih zemljanih elemenata.

Važno je stimulisati ljude da stare uređaje koje ne koriste i ne služe ničemu, daju na reciklažu i tako pomenute metale ponovo stave u korisnu funkciju.

Postupak kopanja srebra je složen i radno intenzivan, što direktno utiče na rast cene srebra na tržištu.

Srebro u brojkama:

U Grčkoj se srebro počelo koristiti kao novac, tj. sredstvo plaćanja 600 godina pre Hrista, kada se od njega počeo i proizvoditi novac. Najviše srebra proizvodi se u južnoameričkoj državi Peru, gde je 2008. godine zabeleženo rekordnih 3.400 tona. Njegova cena po unci od 2001. godine do danas porasla je sa 4 na 18 dolara. To je veoma značajan podatak za one koji se odluče da investiraju u srebro.

Pored toga, investiciono srebro ima realnu vrednost i služi za zaštitu vrednosti kapitala tokom perioda inflacije kada njegova cena značajno raste.

Uloga srebra u industriji:

Investiciono srebro u vidu srebrnih poluga čistoće 999,0 dostupno je svima, posebno malim ulagačima jer je njegova cena višestruko manja od cene zlata. To ga ujedno čini vrlo likvidnim, što znači da ga je moguće u vrlo kratkom roku zameniti za novac, svuda u svetu.

Relativno je lako za prenošenje i skladištenje jer je izrazito otporno na koroziju. Ima jedinstvene osobine koje ga čine idealnim za globalnu industriju.

Ovaj plemeniti metal koristi se u gotovo svim sferama. Pa tako, pored izrade novca, nakita, ogledala (kada se vrši tzv. galvansko posrebrivanje), teleskopa, mikroskopa, posuđa i ukrasnih predmeta, koristi se i u elektrotehnici, medicini… U medicini se najčešće koristi tzv. srebro-nitrat, odnosno kristalna so, koja se rastvara u vodi i ima izuzetne antiseptičke efekte. Što se tiče upotrebe srebra u fotografiji, u njoj se koristi srebrobromid. Naime, film i ploče za izradu za fotografiju prevučene su želatinastom masom u kojoj se nalaze čestice srebrobromida.

Ulaganje u srebro je drugi najpopularniji oblik ulaganja u plemenite metale, odmah nakon ulaganja u zlato.

Ulaganje u srebro:

Srebro je plemeniti metal koji se hiljadama godina koristi kao novac i sredstvo očuvanja vrednosti kapitala, širom sveta. Postoji više oblika ulaganja u srebro, od kojih se kao najsigurniji, najisplativiji i najpristupačniji oblik ističe ulaganje u investiciono srebro, u vidu srebrnih poluga. Njegova cena po gramu izrazito je povoljna jer nije potrebno mnogo obrade kao u slučaju nakita.

Što se tiče investiranja u srebrni nakit, tu se kao glavni nedostatak ističe složenost proizvodnje nakita, pa je njegova cena u koju su uračunati troškovi dizajna, izrade i marža, za investitore visoka. To u prevodu znači da je potrebno izdvojiti veća sredstva, a za uzvrat dobijamo manju količinu srebra. Iako nakit ima svoju sentimentalnu i estetsku funkciju, ne radi se o adekvatnom obliku ulaganja, kada je u pitanju dugoročno očuvanje vrednosti.
No, kao i zlato, investiciono srebro potrebno je gledati primarno kao dugoročni model ulaganja. Iz tog razloga je bitnije kako će se cena srebra kretati u narednih nekoliko godina, a ne samo u narednoj godini.

Srebro se doživljava kao zaštitna mreža baš kao i zlato. Srebro i zlato deluju kao sigurna imovina koja štiti investitore u vremenima neizvesnosti. U osnovi, to je izvrsna opcija za pojedince koji žele sačuvati svoj kapital, a ovaj metal je u poslednje vreme postao prosperitetniji s rastom cena.